НАЈЧЕШЋА ПИТАЊА КОЈА СЕ ПОСТАВЉАЈУ ЛОГОПЕДУ

1. КАДА ЈЕ ВРЕМЕ ОБРАТИТИ СЕ ЛОГОПЕДУ?

До пете године, дете би морало да има све гласове матерњег језика. Уколико их нема, морате се обратити логопеду. Међутим, у говору, односно у развоју говора, све се одвија по одређеном редоследу. Говор се, од првог крика, па преко вокализовања, гукања, брбљања, удвајања слогова до прве речи, развија у фазама. Уколико нека од ових фаза изостане, већ тада се треба обратити логопеду. Тада ће Вам логопед дати вежбе за стимулацију говора. То се најбоље ради вербалном стимулацијом по проф. Брајовићу.

Развој гласова се такође одвија по одређеном редоследу. Најпре се изграђују самогласници „А“, „Е“, „О“, а потом „У“ и „И“ (они су и најтежи), који би до VII-VII месеца морали бити формирани. Ако нису, ето посла за логопеда и родитеље. Назали „М“ и „Н“ се формирају већ на грудима мајке, током сисања. Ретко се догађа да их беба нема, али ако се то догоди, логопед ће прописати вежбе. „М“ и „Н“ отварају врата за „П“ и „Б“ и „Т“ и „Д“. Између VIII и XIV месеца, дете их мора имати. Чим их нема, логопед ће показати како да их добијете. Са XVI месеци, дете мора имати „К“ и „Г“, уколико их нема то ће бити логопеду први озбиљнији знак за узбуну.

2. КОЈИ ГЛАСОВИ СУ НАЈВАЖНИЈИ ЗА РАЗВОЈ ГОВОРА?

За логопеда су најважнији гласови „Т“ и „Д“. То су тзв. матични гласови или мајке гласови. Од „Т“ и „Д“ настају гласови: „С“ и „З“, „Ш“ и „Ж“, „Ц“, „Ћ“, „Ђ“, „Ч“ и „Џ“, али пре свих „К“ и „Г“. Изостанак гласова „Т“ и „Д“, логопеду су знак за општу узбуну.

3. КОЛИКО РЕЧИ ТРЕБА ДА ИМА ДЕТЕ СА 2 ГОДИНЕ?

Између 5 и 555. При том, ако има само 5 речи, битно је колико разуме. Дете које има 5-6 речи, а разуме, нема потребе за логопедом, али уколико је разумевање мањкаво, логопед ће, највероватније имати посла.

4. ШТА АКО ДЕТЕ УОПШТЕ НЕ ГОВОРИ, А ИМА 2 И ВИШЕ ГОДИНА?

У том случају ће помоћ логопеда бити неопходна. Само вербална стимулација неће помоћи, флоор-тиме такође неће помоћи, такође ни само баро-комора, ни сензорна соба, а највероватније ни паралел-говор ни само-говор. Овде ће логопед морати да посегне за дигиталном манипулацијом (нашом) и нашим специфичним, лингвистичким приступом.

5. ШТА ОСИМ ГОВОРА МОЖЕ УКАЗИВАТИ НА ПОТРЕБУ ЗА ЛОГОПЕДОМ?

Било какво кашњење у развоју моторике може указивати на потребу за логопедом. Шта више, често указују на потребу за логопедом. Говор је, најмање 50%, моторна радња (од покрета усана, језика, доње вилице, меког непца, па до покрета гласница). Дакле, неадекватно држање главе, кашњење седења (после ВИ месеца), кашњење у проходавању (иако је нормално проходати и са XВИИ месеци, већ са XИИИ месеци мора се „свирати узбуна“)...

6. ШТА ЈЕ ДИСФАЗИЈА?

Дисфазије су поремећаји у развоју језика (реченице и граматике), за разлику од поремећаја изговора (дислалиа). Не могу се превазићи без помоћи логопеда.

7. ШТА СУ ДИСЛАЛИЈЕ?

Дислалије су поремећаји артикулације, тј. изговора. Дете не изговара одређене гласове или их изговара неправилно или их замењује. Помоћ логопеда је неопходна.

8. ШТА ЈЕ АУТИЗАМ?

Дијагноза : Аутизам је најчешће „канта за смеће“. Кад год се не зна шта је са дететом, „прикачи му се“ дијагноза: Аутизам широког спектра или Аутистични спектар. Углавном се ради о алалији или дисфазији која није дијагностификована од стране логопеда, па су сродне струке (које нису упућене у логопедску дијагностику) поставиле ову дијагнозу. Афективна резонанаца дефинитивно раздваја аутизам од других поремећаја говора и језика. Ако Ваше дете уме да воли, показује емоције, а не говори, потребан му је логопед. Друге струке треба да буду у приправности, али без етикетирања детета.

9. ШТА ЈЕ АЛАЛИА?

Застој у развоју говора и језика. Дете има испод 10 речи, а узраста је после друге године. Алалиа под логопедским третманом, брзо пређе у дисфазију (што је далеко лакша дијагноза), најпре И степена, па ИИ и најзад ИИИ степена (када ју је тешко дијагностификовати, ако нисте логопед).