Свака мајка са лакоћом разликује поруке које јој беба шаље гласом. То су бебина саопштења о њеном стању, хтењима и потребама. Дете највише користи глас у фази стицања основног поверења. Паралелно са овим прејезичким гласовним исказима, одвија се и фонематско-говорно-језички развој.
Глас може бити оштећен као говорни и као певани глас.
Први, прејезички искази, обликују се гласом. У прелингвалној фази, од рођења до проговарања прве речи, језичка саопштења карактеришу: плач, гласови удобности, гласови неудобности и вокална игра. Свака мајка са лакоћом разликује ове поруке које беба шаље гласом. Паралелно са вокализацијом, брбљањем и удвајањем слогова, тече фонематско-говорно-језички развој.
Од тренутка када дете успостави затворени аудио-вокални "feed back", тј. када почне себе да слуша, механизам развоја говора и језика је покренут. Када дете примети да мајка реагује на његов глас, и када и само почне да реагује на мајчин глас и говор, успоставља се отворени "feed back". Раније успостављени аудио-визуелни и аудио-таклтилни "feed back" олакшавају појаву прве речи. Зато и кажемо родитељима: “Купајте своје дете у води, миловању, пољупцима и звуку.” Није тешко повезати отворени и затворени "feed back" са примарним и секундарним циркулаторним реакцијама, као и са другим асимилационим процесима. Такође, не треба заборавити да дете највише користи глас у фази стицања основног поверења, па је можда и то разлог што одређени видови гласовног изражавања перзистирају и у одраслом добу (мммм... када је нешто укусно; хммм... када смо љути; оооо... када смо изненађени;...).
Како дете расте, односно са проговарањем, глас почиње да губи вредност сигнала, а реч/говор постаје сигнал сигнала. Глас, током говорења, почиње да се користи ради озвучавања говора што називамо фонација.
Глас може бити оштећен као говорни и као певани глас. Најглобалнија подела поремећаја гласа, према Парељу, је на фонопонозе и фононеурозе. Специфичнија класификација поремећаја гласа, по Цвејићу, је: