Читање и писање

“ПЛИВА ПАТКА ПРЕКО САВЕ НОСИ ПИСМО НА ВРХ ГЛАВЕ, У ТОМ ПИСМУ ПИШЕ – ВОЛИМ ТЕ НАЈВИШЕ”

Савремени методи обуке читања не омогућавају ни сваком школском детету да овлада овим специфичним средством вербалне комуникације. Читање има своју вредност само ако дете успева да дешифрује значење прочитаног. Писање је најсложенија људска активност. Праисторијски човек је разликовао слово од слике… Писменица из Беле Воде, код Крушевца, датира на 30000 г.п.н.е… урези на камењу из Ике, Перу, датирани су на 250000 г.п.н.е. Ово средство вербалне комуникације ангажује и централни и периферни нервни систем, у циљу кодирања и конзервирања мисаоно-језичке поруке.

ИНФО:

Читање и писање су међусобно уско повезана средства вербалне комуникације. Нажалост, савремени методи обуке читању не омогућавају ни сваком школском детету уредно савладавање читања. То нарочито важи за предшколску децу. Још увек је ретко да деца, на предшколском узрасту, читају, а да не говоримо о деци која имају проблема са слухом или говором.

Читање има своју пуну вредност само ако дете успева да дешифрује значење прочитаног. Прва етапа у савладавању читања је овладавање техником читања, што подразумева повезивање слова у речи и повезивање речи у реченице. Тек после тога од детета можемо да тражимо да смисаоно чита. Због тога треба правити разлику између несавладане технике читања и поремећаја читања који називамо lat.Dyslexia.

Типологија грешака код поремећаја читања је следећа:

• непознавање великих слова;
• тешкоће у запамћивању слова;
• недиференцирање слова сличних по облику;
• читање слово по слово;
• понављање првог слова више пута;
• понављање првог слога више пута;
• погрешно читање крајева речи;
• инверзије и метатезе слова и слогова;
• прескакање редова;
• делимично или потпуно погрешно схватање прочитаног; итд.

За разлику од грешака које се јављају код несвладане технике читања, које су почетничке и несистематизоване, код дислексије грешке су специфичне.

Тако дислексије делимо на: Развојне дислексије и Специфичне или праве дислексије.

Развојне дислексије настају:

• као последица незрелог психомоторног система;
• као последица неразвијеног говорно-језичког система;
• као последица повреда ЦНС-а.

Специфичне или праве дислексије су обично наследне и прилично тешко се превазилазе, али адекватним третманом се могу превазићи.

Писање је најсложенија људска активност. Ово средство вербалне комуникације ангажује и централни и периферни нервни систем, у циљу кодирања и конзервирања мисаоно-језичке поруке.

ИНФО:

Писање је најсложенија људска активност, која, поред фине моторике шаке или прстију (графомоторика) захтева и координацију покрета очију (окуломоторика) са графомоторним покретима. Писање такође подразумева и контролу тонуса шаке и руке, орјентацију у простору,... Укратко, оно ангажује и централни и периферни нервни систем, све у циљу кодирања и конзервирања мисаоно-језичке поруке.

Врсте писања:

1. преписивање:
   • по узорку;
   • са штампаног на писани текст и обрнуто;
   • са једног писма на друго;
2. диктат
3. писање после нечијег причања
4. опис доживљаја
5. писање на задату тему
6. креативно писање

Дисграфије, поремећаји писања, могу бити:

1. визуелне,
2. аудитивне,
3. језичке,
4. графомоторне.

Свака од ових дисграфија има своје специфичности и све могу бити мање или више брзо превазиђене адекватним третманом.