Савремени методи обуке читања не омогућавају ни сваком школском детету да овлада овим специфичним средством вербалне комуникације. Читање има своју вредност само ако дете успева да дешифрује значење прочитаног. Писање је најсложенија људска активност. Праисторијски човек је разликовао слово од слике… Писменица из Беле Воде, код Крушевца, датира на 30000 г.п.н.е… урези на камењу из Ике, Перу, датирани су на 250000 г.п.н.е. Ово средство вербалне комуникације ангажује и централни и периферни нервни систем, у циљу кодирања и конзервирања мисаоно-језичке поруке.
Читање и писање су међусобно уско повезана средства вербалне комуникације. Нажалост, савремени методи обуке читању не омогућавају ни сваком школском детету уредно савладавање читања. То нарочито важи за предшколску децу. Још увек је ретко да деца, на предшколском узрасту, читају, а да не говоримо о деци која имају проблема са слухом или говором.
Читање има своју пуну вредност само ако дете успева да дешифрује значење прочитаног. Прва етапа у савладавању читања је овладавање техником читања, што подразумева повезивање слова у речи и повезивање речи у реченице. Тек после тога од детета можемо да тражимо да смисаоно чита. Због тога треба правити разлику између несавладане технике читања и поремећаја читања који називамо lat.Dyslexia.
Типологија грешака код поремећаја читања је следећа:
За разлику од грешака које се јављају код несвладане технике читања, које су почетничке и несистематизоване, код дислексије грешке су специфичне.
Тако дислексије делимо на: Развојне дислексије и Специфичне или праве дислексије.
Развојне дислексије настају:
Специфичне или праве дислексије су обично наследне и прилично тешко се превазилазе, али адекватним третманом се могу превазићи.
Писање је најсложенија људска активност. Ово средство вербалне комуникације ангажује и централни и периферни нервни систем, у циљу кодирања и конзервирања мисаоно-језичке поруке.
Писање је најсложенија људска активност, која, поред фине моторике шаке или прстију (графомоторика) захтева и координацију покрета очију (окуломоторика) са графомоторним покретима. Писање такође подразумева и контролу тонуса шаке и руке, орјентацију у простору,... Укратко, оно ангажује и централни и периферни нервни систем, све у циљу кодирања и конзервирања мисаоно-језичке поруке.
Врсте писања:
Дисграфије, поремећаји писања, могу бити:
Свака од ових дисграфија има своје специфичности и све могу бити мање или више брзо превазиђене адекватним третманом.