Сликом до речи

Књига “Сликом до речи”, аутора Ранка и Весне Вуковић, је практикум за рано савладавање технике читања и писања, намењен деци свих узраста, како деци са патологијом говора, тако и деци са уредним говорно-језичким развојем. Тако је књига намењена и професионалцима и родитељима, за рад у специјализованим установама које се баве проблемима дечјег развоја, и за рад код куће, али и за предшколске установе које раде са децом уредног психо-афективног развоја. Језик и писмо су у нама као универзални систем знакова. Писмо не понавља само спољно значење речи, оно само је знак, оно подстиче и рађа речи. Човек одувек има осећање за препознавање знакова и способност означавања ствари. Знак – слово се јавља као човекова урођена еманација. Неограничена моћ писма, речи, односно језика се опредмећује инструментом азбуке.

Књигу је издао Кабинет за глас, говор и слух “ВеРа”, 1997, уз помоћ Фонда за отворено друштво, Београд. Књигу су рецензирали: проф. др Т.Јовановић, професор Медицинског факултета, Универзитета у Београду и доц. др П.Станковић, доцент Медицинског факултета, Универзитета у Београду. Когнитивне способности детета предшколског узраста и његова спремност за едукацију, већ од 3. године, су велике. Дете које учи да чита у ситуацији је да разматра поимање значења, да стиче свест о језику, властитом мишљењу, да развија интелектуалну самоконтролу и припреми се за развој специфичне врсте мишљења као што су логика, математика и природне науке.

Читањем дете постаје свесно говорног језика, јер слова на папиру су писани облик говора. Дете, на најраијем узрасту, може да увиди да је реч, изговорена звуковима, исто што и реч, написана словима, као и да схвати да слово одговара одређеном звуку, односно да свака фонема има своју графему, и да лако прихвати Аделунгово правило: “Пиши као што говориш и читај као што је написано.” Писање захтева виши ниво координације и зрелости детета, те се са обуком писању отпочиње тек када је дете савладало технику читања.

Како?

Кроз “речнички” део, дете обучавамо читању по фонетском редоследу групе гласова / слова, који прати место и начин творбе гласова, односно редослед по коме дете распознаје и усваја гласове, а не азбучним или абецедним редом. Почињемо од вокала, преко назала “М” и “Н”, па плозива... да бисмо избегли конфузију коју могу да изазову акустичке и артикулационе сличности гласова ( на пр.: “А” и “Е”, “Ч” и “Ћ”). Друга разлика наше методе од устаљених школских метода је у томе што дете, уз овај приручник, усваја слоговно читање, а не словно, односно учи да чита слог који је комбинација континуираног гласа на првом и вокала на другом месту (“Ма”, “Де”...). Смисао слога се лакше усваја јер дете, у двосложној речи, треба да препозна и повеже у значење два знака / два слога, за разлику од “срицања”, где треба да прочита четири знака / слова (на пр.: КУ - ЋА или К – У - Ћ – А). Да бисмо детету олакшали да разуме прочитано, свака реч је илустрована сликом. Тако, дете може лако да споји ознаку – прочитану двосложну реч са означеним – слика, и да разуме прочитан “текст”. У “реченичком” делу приручника, проширујемо смисао читања. Речи су, сликом и писмом, стављене у контекст реченице. Кроз принцип: једна реч / једна слика, дете упознаје граматичке промене које језик носи, препознаје их, дешифрује и памти.

Дете, најпре ”прочита укосо”, по сликама, реченицу. Затим “први” ред, у коме је прва реч илустрована, а остале су написане. Па “други” ред... до “петог” реда у коме су најмање две речи илустроване. Дете, док чита, памти нове речи и граматичке облике, и, на крају књиге, има речник богатији за три до четири стотине речи, изградило је и учврстило свих 30 гласова српског језика, научило је да чита и... сада је спремно за писање. Опет ћемо се вратити на почетак књиге, на слово “А”, и показати детету како да увек на исти начин исписује исто слово.